PRIVREDNA SARADNJA: REPUBLIKA SRBIJA – RUSKA FEDERACIJA

СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНА

• Према последњим доступним подацима Републичког завода за статистику, у 2017. години укупна спољнотрговинска размена у роби са Руском Федрацијом износила је 2.579,3 милиона долара. Укупан извоз у 2017. години износио је  993,1 милиона долара, а на листи земаља у које Србија извози, Руска Федерација се нашла на 4. месту (5,7% у укупном извозу). Укупан увоз у 2017. години износио је 1.586,2 милиона долара и Руска Федерација је на 4. месту у укупном српском увозу (7,3 % у укупном увозу). Покривеност увоза извозом у 2017. г  била је 62,48%.

• У односу на 2016. годину у 2017. дошло је до повећања извоза за 25,12%, и до раста увоза за 5,51%, као резултат нето увоз смањен је за 16,4%. Компоненте раста извоза су повећање извоза хула хоп чарапа за 24,6%, хартије и картона премазаних за чак 275%, лекова за малопродају за 48%, спољних пнеуматских гума за 171% и циркулационих пумпи за 26%, упркос смањењу пласмана јабука за 4,7%. Увоз је повећан захваљујући расту увоза енергената и то тако што је у односу на 2016. годину смањен увоз нафте за око 10%, а увоз природног гаса повећан је за око 33%. Увоз алуминијума повећан је за 12,8%, а цигарета и екстраката дувана за 18%, удвостручен је увоз бакарне жице, док је увоз минералних ђубрива смањен за око 40%.

• Економска размена у прва три месеца 2018. године бележи позитивна кретања, извоз у Руску Федерацију у прва три месеца 2018. године износио је 280,4 млн УСД, што је 25,8% више него у истом периоду претходне године када је износио 223 млн УСД. Увоз бележи раст од 26,6% у прва три месеца 2018. године и износи 554,4 млн УСД, док је 2017. године увоз у истом периоду био 438 млн УСД.

Кретање спољнотрговинске робне размене између  Србије и Руске Федерације у периоду 2013-2017. (у милионима долара)

Најзначајнији извозни и увозни производи (износи у млн. долара)

ПРИВРЕДНИ СУБЈЕКТИ

На основу података Министарства финансија Републике Србије – Управа царине, са Руском Федерацијом послује 1.647 привредних субјеката у Србији.

• Број привредних субјеката који само извозе у Руску Федерацију  – 741
• Број привредних субјеката који само увозе у Руску Федерацију  - 789
• Број привредних субјеката који остварују спољнотрговинску размену у оба смера - 117

ПРИВРЕДНИ СУБЈЕКТИ СА ВЕЋИНСКИМ РУСКИМ КАПИТАЛОМ У СРБИЈИ

Према подацима Агенције за привредне регистре Републике Србије, на територији Републике Србије регистровано је 851 активних привредних субјеката чији су већински власници држављани Руске Федерације, односно правна лица регистрована у Руској Федерацији.

Највећи број привредних субјеката регистиван је у следећим делатностима:

1. Стручне, научне, иновационе и техничке делатности (80)
2. Прерађивачка индустрија (74)
3. Грађевинарство (53)
4. Административне и помоћне услужне делатности (49)
5. Информисање и комуникације (43)

ПОТЕНЦИЈАЛ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ САРАДЊЕ

Руска Федерација је значајан извозник сирових материја, минералних горива и мазива. Руска Федерација извози скоро 4 милијарде долара сирових материја у Кину, што је логично са обзиром на тесну економску повезаност и сарадњу две привреде.

Хемијски производи бележе увоз од преко 27 милијарди УС$, најзначајнији увозни производи у овом сектору који бележи дефиците су медикаменти И разни фармацеутски производи, сапуни И козметика.

Главни извозник хране у Русију је Белорусија што је вероватно последица, поред близине тржишта, и санкција уведених Русији, јер је примећена значајана количина робе у овом сектору у Белорусији која се извози у облику реекспорта. Други значајни партнери су Бразил и Кина.

Извоз животињских уља и масти из Србије у Руску Федрацију интересантан јер се Русија јавља као водећи извозник ових производа у државе попут Турске, Белорусије, Казахстана, које све представљају потенцијално добра тржишта за српске производе.

Српска привреда има потенцијал за извоз пропратног програма грађевинског материјала у Руску Федерацију попут подних облога, прозора и врата. Потенцијал постоји и у  пољопривреди посебно у извозу воћа, прехрамбеној индустрији и извозу сточне хране.

САД и ЕУ су наметнуле санкције Русији као одговор на Украјинску кризу. Прва рунда санкција, од четири је уведена 17.3.2014. године, док је последња уведена 18.12. исте године.  Уз ове мере, Русија је као чланица избачена и из групе Г-8 и Већа Еуропе. У другој рунди ЕУ је саветовала ЕИБ да обустави инвестиције у Руску Федерацију. У четвртој рунди САД је нове санкције увела 9.12.2014. а на њима се нашла и највећа руска банка, Сбербанк, док је замрзнута имовина пет одбрамбених руских технолошких компанија те уведена забрана извоза робе, услуга или технологија које подупиру истраживање или производњу за руско дубоко море, арктичку обалу или пројекте који имају потенцијал производити нафту, а то највише погађа пет компанија – Газпром, Газпром Њефт, Лукоил, Сургутнефтегас и Росњефт. Србија није увела санкције Руској Федерацији.

ИНВЕСТИЦИЈЕ

Пoчeв oд 2014. гoдинe Нaрoднa бaнкa Србиje je, у склaду сa смeрницaмa MMФ-a и у склoпу придруживaњa Eврoпскoj униjи, прoмeнилa мeтoдoлoгиjу oбрaчунa стрaних дирeктних улaгaњa. Методологија страних директних улагања је у сагласности са ММФ-овим Приручником за платни биланс и међународну инвестициону позицију, шесто издање према којој се повећање активе (улагања резидената у иностранство) и пасиве (улагања нерезидената у Србију) бележе са позитивним предзнаком (и обрнуто). Нето стране директне инвестиције се добијају као разлика активе и пасиве, што значи да негативан износ нето страних директних инвестиција указује на већи прилив по основу улагања нерезидената у Србију од одлива по основу улагања резидената у иностранство. Према овој методологији, укупна нето улагања резидената Руске Федерације у Србији у периоду 2010-2018. године износила су 1,350 млрд евра и Руска Федерација се налази  на 4. месту међу земљама највећим инвеститорима у Србији.
Извор: НБС

Највеће инвестиције компанија Руске Федерације у Србији

Евиденција РАС-а врши се према земљи порекла компаније која је инвестирала, а на основу истраживања РАС-а о страним директним улагањима (СДИ) по компанијама и извештаја самих компанија о висини инвестиције. Због непостојања законске регулативе о извештавању компанија о висини инвестиције, следећи подаци се могу узети само као индикативне вредности. С тим у вези, а сходно наведеним разлозима, РАС евиденција не обухвата улагања свих компанија, као ни сва улагања по појединачним компанијама.

Извор: РАС

Напомена: Због непостојања званичних података о висини улагања по појединачним компанијама, наведени подаци добијени су на основу истраживања које спроводи РАС и обухватају како реализоване, тако и планиране инвестиције. Иако РАС настоји да обезбеди што тачније информације о инвестицијама, Агенција не прихвата одговорност за евентуалне нетачне или непотпуне податке.

ПРАВНО РЕГУЛАТОРНИ ОКВИР

Споразум о слободној трговини Русије и Србије (тада СРЈ) потписан је 28. августа 2000. године ради продубљивања и унапређења узајамне трговинско економске сарадње. Србија је једина држава у Европи, поред неких чланица Заједнице независних држава (ЗНД), која има потписан Споразум о слободној трговини са Русијом. Споразум прописује да се за робу, за коју се може доказати да је пореклом из Србије (која има више од 50% садржаја из Србије), не плаћа царина када је намењена за тржиште Русије, осим ако није изузета из режима слободне трговине.

Листа производа на које се не примењује режим о слободној трговини сваке године се мења.  Дана 22. јула 2011. године је потписан, и од тада се привремено примењује, нов Протокол између Владе РС и Владе Руске Федерације о изузецима из режима слободне трговине и правилима о одређивању земље порекла робе, којим је замењен претходно важећи  Протокол из 2009. године.

У односу на списак изузетих производа који је до сада важио, производи као што су скроб, инсулин, гликозни сируп, теписи и остали подни прекривачи, регистар касе, монитори и пројектори, дрвени намештај искључени су из листе изузетака, што значи да могу бити предмет преференцијалне трговине/извоза из Србије за Русију. Међутим, листа изузетака је у односну на претходну већа, јер су неки производи који раније нису били на листи додати због Белорусије и Казахстана као што су: сиреви, разне гуме, памучне тканине, разне категорије моторних и путничких возила и др.

Режим слободне трговине примењује се под условом да су производи са пореклом директно купљени од лица које је прописно регистровано као привредни субјект у странама уговорницама и да се директно испоручују на територију страна уговорница, при чему је допуштен прелазак преко територија других земаља као и привремено складиштење, претовар и сл. које је условљено географским, саобраћајним, техничким или економским приликама

Услов за стицање преференцијалног порекла остао је непромењен (вредност материјала без порекла није већа од 50% цене производа) али се материјали казахстанског и белоруског преференцијалног порекла сматрају материјалима са пореклом у смислу кумулације порекла.

Као доказ да је испоручени производ стекао преференцијални статус подноси се сертификат о пореклу робе на обрасцу Форм ЦТ-2. Рок важења сертификата је 12 месеци од издавања. Мале пошиљке чија вредност не прелази 5.000 УСД могу се доказивати декларацијом о пореклу коју извозник даје на комерцијалном или другим пратећим документима.

ЦАРИНЕ, ПОРЕЗИ И ПРОПИСИ

Порези и царинске стопе се стално ревидирају и подложни су променама без претходне најаве. Русија даје редовне корекције свог националног увозног режима, укључујуćи царине и лиценцирање. Намети су обично одређени према ад валорем вредности, и процењује на цена са осигурањем И возарином (ЦИФ)  и Инцотермс 2000 до места преласка руске границе. Веома често се руска царина  царини робу по килограму, у настојању спречи избегавање плаćања царина преко дуплог фактурисања.

Као члан евроазијске економске уније са Белорусијом, Казахстаном, Јерменијом и Киргистаном, Русија је део економског простора који обухвата више од 180 милиона људи. ЕАЕУ, званично покренута 01. јануара 2015. године,као политичка и економска унија. Он је увео слободу кретања робе, капитала, услуга и становништва. Поред заједничког тржишта робе, услуга, капитала и радне снаге, земље чланице ćе креирати заједничке економске и регулаторне политике и успоставити евроазијски економски савет, евроазијску развојну банку, као и евроазијски парламент.

НЕЦАРИНСКЕ БАРИЈЕРЕ

Захтеви руске царине су често сложени и дуготрајани. Генерално, руска компанија је одговорна за царинске поступке.

Увозне царине се односе на веćину производа. Поред општих царинских захтева, дозвола за увоз и специфичних дозвола за увоз које су неопходне за широк спектар производа, укључујуćи  прехрамбене производе, лекове, индустријску опрему итд. Понекад је пре испоруке потребан технички преглед (о трошку извозника).

СЕРТИФИКАЦИЈА ПРОИЗВОДА, ЕТИКЕТИРАЊЕ И ПАКОВАЊЕ

Етикетирање и означавање

Сви производи који се продају у Русији морају да садрже релевантне податке о производима , чак и расути терет, потребно је да су информације на руском језику. Потребно је да роба буде запакована по руским стандардима, узимајући у обзир екстремне климатске услове и грубо руковање робом приликом транспорта (камионског, железничког и бродског).  Прецизна документација је веома значајна у Русији. Уколико дође до пропуста у предатој документацији (која није у складу са захтевима увозника/партнера) може довести до дугих одлагања и додатних трошак.

ПОСЕБНИ СЕРТИФИКАТИ

Широк асортиман робе захтева потврду о усклађености са руским стандардима како би се омогуćило царињење. Неки од ових захтева су обавезни, а неки су добровољни. Потврда о сертификацији мора бити израђена по руским стандардима преко акредитованих тела. Алтернативно, сертификација се може одрадити по приспећу робе у Русији преко локалних услуга, мада ово може подразумевати  одлагања у царињењу.

ПОРЕЗИ

Порез на додату вредност (ПДВ) од 18% се примењује на већину производа, 10% на прехрамбеним производима и опреми за бебе, који се опорезују на граници уколико потичу из увоза. Додатне акцизе су прописане за дуванске производе, алкохолна пића, аутомобиле и друга "луксузна" добра. Порез на лични доходак износи 13%,а 30% износе доприноси и социјално који сносе послодаваци.  Порез на добит компанија износи 20%.

МЕЂУДРЖАВНИ СПОРАЗУМИ

Најважнији међудржавни споразуми, који се тичу привредне сарадње између Републике Србије и Руске Федерације су:

1. Декларација о стратешком партнерству између Републике Србије и Руске Федерације потписана 24. маја 2013. године;
2. Споразум између Владе РС и Владе РФ о одобрењу државног финансијског кредита, април 2013. године;
3. Споразум између Владе РС и Владе РФ о сарадњи у области железничког саобраћаја, април 2013. године
4. Споразум између Савезне Владе Савезне Републике Југославије и Владе Руске Федерације о слободној трговини између Савезне Републике Југославије и Руске Федерације потписан августа 2000. године; последњи Протокол између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о изузецима из режима слободне трговине и правилима о одређивању земље порекла робе уз Споразум о слободној трговини потписан 14.07.2011. године;
5. Споразум о ваздушном саобраћају између Владе РС и Владе РФ, потписан 21.10.2011. године, ступио на снагу 12.03.2012. године;
6. Споразум између Владе РС и Владе РФ о међународном друмском саобраћају, потписан 23.03.2011. године, ступио на снагу 09.12.2011. године;
7. Споразум између Владе РС и Владе РФ о сарадњи у области туризма, потписан 23.03.2011. године, ступио на снагу 08.11.2011. године;
8. Споразум између Владе РС и Владе РФ о сарадњи у области нафтне и гасне привреде, потписан 25.01.2008. године, ступио на снагу 30.09.2008. године;
9. Меморандум о трговинско-економској сарадњи између Владе РС и Владе Москве потписан 26. маја 2004. године;
10. Уговор између Савезне Владе СРЈ и Владе РФ о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину, потписан 10.12.1995. године, ступио на снагу 07.09.1997. године;
11. Споразум између Савезне Владе СРЈ и Владе РФ о стимулисању и узајамној заштити улагања, потписан 10.10.1995. године, ступио на снагу 19.07.1996. године;
12. Споразум између Савезне Владе СРЈ и Владе РФ о сарадњи у области агроиндустријског комплекса, потписан 31.10.1996. године, ступио на снагу 10.03.1998. године;
13. Споразум између Савезне Владе СРЈ и Владе РФ о сарадњи и узајамној помоћи царинских службеника, потписан 06.11.1996. године, ступио на снагу 20.08.1997. године;
14. Спoрaзум Сaвeзнe влaдe Сaвeзнe Рeпубликe Jугoслaвиje и Влaдe Рускe Фeдeрaциje o фoрмирaњу Meђувлaдинoг jугoслoвeнскo-рускoг кoмитeтa зa тргoвину, eкoнoмску и нaучнo- тeхничку сaрaдњу, пoтписaн08.1994. године, рaтификован 01.03.1995. године, ступио на снагу 10.07.1996. године;
15. Спoрaзум измeђу Сaвeзнe Влaдe Сaвeзнe Рeпубликe Jугoслaвиje и Влaдe Рускe Фeдeрaциje o тргoвини и eкoнoмскoj сaрaдњи, потписан 08.1994. ратификован 01.03.1995. године, ступио на снагу 10.07.1996. године
16. Спoрaзум измeђу Сaвeзнe Влaдe Сaвeзнe Рeпубликe Jугoслaвиje И Влaдe Рускe Фeдeрaциje o стимулисaњу и узajaмнoj зaштити улaгaњa, потписан 10.10.1995. године, ратификован 12.1995. године, ступио на снагу 19.07.1996. године;
17. Угoвoр измeђу Сaвeзнe Влaдe Сaвeзнe Рeпубликe Jугoслaвиje и Влaдe Рускe Фeдeрaциje o избeгaвaњу двoструкoг oпoрeзивaњa у oднoсу нa пoрeзe нa дoхoдaк и нa имoвину, потписан 12.10.1995. године, ратификован 12.1995. године, ступио на снагу 09.07.1997. године.

АКТИВНОСТИ ПКС НА УНАПРЕЂЕЊУ САРАДЊЕ

Перспективе за сарадњу са Руском Федерацијом огледају се у повећању извозног потенцијала српских компанија, што захтева организацију обједињене понуде српских производа великим трговинским ланцима, формирање дистрибутивних центара за српске производе у Москви или Московској области, проширење асортимана роба и структуре међусобне робне размене. Такође, постоје могућности за ширење инвестиционе сарадње, учешће у реализацији инвестиционих пројеката од стране руских компанија и стимулисање сарадње на нивоу малих и средњих предузећа. Посебно важно у овом делу треба истакнути јачање регионалне сарадње кроз интензивнију комуникацију на нивоу регионалних привредних комора.

МЕЂУКОМОРСКА САРАДЊА:

• Привредна комора Србије потписала је Споразум о сарадњи са Трговинско-индустријском комором Руске Федерације (ТИК РФ) 16. маја 2005. године
• Споразум о размени пословних информација ПКС са ТИК РФ потписан новембра 2005. године
• Споразум о сарадњи ПКС са ТИК Московске области из 2005. године
• Споразум о сарадњи ПКС и ТИК Курске области
• ПК Војводине потписала је Споразум о сарадњи са ТИК Владимирске области и ТИК Подољска
• РПК Ваљева потписала је споразум са ТИК Владимирске области 2005. године
• РПК Крагујевац потписала је споразум са ТИК Смоленска област 2005. године
• РПК Ужице има потписан споразум са ТИК Можајска из 2005. године
• РПК Сомбор потписала је споразум са Оренбуршком области 2005. године
• РПК Ниш и ТИК Новгородске области из 2005. године
• РПК Лесковац и ТИК Рјазањске области из 2005.године
• РПК Панчева и ТИК Калушке области из 2005. године
• РПК Нови Сад и ТИК Лењинградске области
• РПК Нови Сад и ТИК Санкт-Петербурга из 2005.године
• РПК Пожаревца и ТИК Тверске области из 2005. године, а накнадно је потписан споразум са ТИК Павловска и ТИК Пушкина
• Споразум о сарадњи Привредне коморе Србије са Привредном комором Краснодарског краја потписан фебруара 2008. године
• Споразум о сарадњи ПКС са Московском привредном комором, март 2009. год.

Према Протоколу шестог заседања Међувладиног српско-руског комитета за трговину, економску и научно-тахничку сарадњу, једна од одлука у делу Развоја сарадње између ПКС и ТИК Руске Федерације била је и формирање Пословног савета за сарадњу две земље у циљу побољшања квалитета и динамике билатералних економских односа две земље, остваривањем тешње сарадње већих привредних субјеката РС и РФ. У складу са тим, 14. новембра 2008. године у Москви је формиран руски део, а 20.11.2008. године у Београду конституисан је српски део Пословног савета.

Пословни савет представља механизам обезбеђења директних контаката између привредника две земље и инструмент за препоруке и конкретне иницијативе компанија администрацијама две земље. Значајна улога Пословног савета је у могућности да својим предлозима врши утицај на власти двеју држава у циљу отклањања препрека у функционисању пословног дијалога и тиме доприносе ефикаснијем развоју трговинско-економске сарадње између Републике Србије и Руске Федерације.

АКТИВНОСТИ У 2017. ГОДИНИ:

• Бољем упознавању привредника, специфичностима тржишта и будућим договорима свакако служе и организације привредних делегација, само у 2016. ПКС је организовала посете представника региона Руске Федерације, града Москве, Јарославске области, Пензенске области, Чељабинске области, Смоленске области и Републике Мордовије Србији.
• Сарадња главних градова и привредне представљање Београда у оквиру манифестације „Дани Београда у Москви“ реализовано је крајем маја 2017.
• Привредна комора Србија организује наступ српских компанија на два међународна сајма прехране у Москви у 2017. у фебруару «Продекспо» и «World food“ у септембру о.г., током чије реализације у 2016.г. су српске компаније/излагачи договориле нове пословне аранжмане у висини од преко 34,7 млн ЕУР. Такође, реализован је наступ српске грађевинске оперативе на међународном сајму грађевинарства Mosbuild у априлу.
• Међународни економски форум у Санкт Петербургу, који је одржан у периоду 01-03. јуна 2017.године, једна од најпрестижнијих пословних манифестација на свету и ове године је окупила око 14.000 представника највиших међународних пословних кругова из 143 земље света. Државно привредна делегација на челу са руководством Србије, ресорних министарстава, Привредне коморе Србије и Развојне агенције Србије у више званичних сусрета радила је на унапређењу привредног амбијента и промоцији пословања најзначајнијих српских компанија са Руском Федерацијом.
• Традиционално, у периоду 15-17. марта у простору хотела Метропол одржана је одржана четврта привредна манифестација и експозиција руских компанија „Зарубежекспо“.
• XV јубиларна седница Савета руководилаца привредних комора држава чланица Заједнице независних држава (ЗНД) одржана је 27. октобра 2017. у Бишкеку, Р. Киргистан на тему „О улози комора у развоју трговинско економске сарадње држава“.

У раду Савета учествовали су руководиоци трговинско индустријских комора Јерменије, Белорусије, Казахстана, Киргистана, Молдавије, Руске Федерације, Таџикистана, дипломатско конзуларни представници амбасада земаља ЗНД, уз учешће директора Представништва ПКС у Москви, у својству посматрачa..

• Представништво ПКС у Москви у сарадњи са Удружењем за индустрију текстила, одеће, коже и обуће Привредне коморе Србије, организовали су, у периоду 17-20. октобар, посету експерата руског дистрибутера одевних предмета „Шопинг Лајв“, заинтересованих за пласман женске обуће, произвођача из Србије.
• V међународни привредни форум „Санкт Петербург и словенски свет“, који организује администрација Санкт Петербурга и Трговинско индустријска комора СПБ, одржан је почетком децембра на тему „зелене технологије“, уз учешће ПКС и експерата из области ЗЖС.

АКТИВНОСТИ У 2018. ГОДИНИ:

• У Москви, у периоду 3-6. априла 2018. одржан је сајам грађевинарства Mosbuild на коме је учествовало око 40 српских компанија, из области пројектовања, инжењеринга, извођења гражевинских радова, произвођача изолационих материјала, подних облога, грађевинске столарије и окова.
• Посланик Државне Думе Федералне скупштине Руске Федерације –Алексеј Кобиљев, директор Представништва Трговинско-индустријске коморе Руске Федерације –Владимир Гришин посетили су Привредну комору Србије, 19.04.2018. године. Закључено је да се наставе активности на даљој либерализацији трговине, да се креира платформа за сарадњу комора двеју земаља и да се направе водичи за пословање и инвестирање у Србију и у Руску Федерацију, да се координирају активности на информисању и институционалној подршци пословању малих и средњих компанија.
• Политичко привредна делегација Архангелске области на челу са грубернатором Орловим, посетила је Привредну комору Београда, организован је пословни форум и Б2Б сусрети.
• Дана 28.05.2018. године, Привредну комору Србије посетила је висока делегација Привредне коморе Серпуховска, из Московске области. Делегацију је предводио Анатолиј В. Јакушев, председник Серпуховске Трговинско индустријске коморе.